Историја

Кратак историјат Библиотеке

Народна библиотека у Деспотовцу је најстарија установа културе Горње Ресаве.  Званично је, под именом Матична библиотека Деспотовац, а у саставу  радничког универзитета “Димитрије Туцовић”,  основана 30. марта 1966. године,  решењем тадашње Скупштине општине.  Првог маја, исте године је са скромним фондом књига  почела са радом у просторијама Дома културе, одакле се 1973. године сели у зграду у којој се и данас налази.

Као књижница и читаоница, Библиотека је у овој горњоресавској вароши постојала и неколико деценија пре оснивања. Пре пресељења у Дом културе, књиге и новине су се читале у простору, старијим Десапотовчанима познатијем као продавница “Деликатес”, која се налазила у самом центру града. Осим у Деспотовцу, библиотечка активност је била развијена и у  сеоским срединама о чему сведочи рукописни документ “Правила о организовању сеоске књижнице и читаонице села Витанца” из 1920. године који се чува у Завичајном одељењу  Библиотеке.

Књигом и писмом у овом крају бавило се и пет векова пре појаве првих књижница и читаоница захваљујући  раду чувене Ресавске школе деспота Стефана Лазаревића. Знаменити владар средњовековне Србије оставио је Горњој Ресави монументалну задужбину манастир  Манасију (Ресаву), а тиме и обавезу чувања културе и духовности.

За допринос у области развоја библиотечке делатности и изузетних резултата на пољу ширења културе Народна библиотека “Ресавска школа” (у то време Матична библиотека “Ресавска школа”) је 1989. године добила највеће признање у библиотекарству, Плакету “Милорад Панић Суреп”, а 1996. највише признање општине Деспотовац, Плакету  деспота Стефана Лазаревића. Вредне0 помена су свакако и  Захвалница  Свете српске православне ларве манастира Хиландар “за исказано доброчинство и сарадњу”, као и  Захвалница Културно просветне заједнице Србије “за писање хронике села”.

Библиотеку данас, поред осталог чини фонд од 55 000 књига, богата збирка завичајне грађе, завидан фонд серијских публикација и друге некњижне грађе, 115 сопствених издања,  око 1000 грађана са чланском картом,  велики број  разноврсних  културних програма, аутентичан амбијент здања саграђеног далеке 1905. године…

РЕСАВСКА ШКОЛА, ДУХОВНОСТ КРОЗ ВЕКОВЕ

Прослављена Ресавска школа (Ресавска књижевна и правописна школа) била је највећа и  најбоље организована скрипторија српског средњег века и једна од истакнутих у Европи. Основао ју је деспот Стефан у својој задужбини Ресави (Манасији), а њено руковођење поверио  Константину Филозофу, веома ученом бугарском емигранту и свом биографу.

Школа је основана с циљем да се изврши исправка погрешно преписаних и превођених текстова црквене књижевности, и да се учини темељита измена дотадашњег правописа.

Исписивање руком, било је у оним временима једини начин израде књиге.  У подељеном послу, добро увежбани монаси препознатљивим стилом, остваривали су врхунски квалитет преписа. Све рукописне књиге изашле из ове радионице имале су исту концепцију.  Носиле су печат Ресавске школе који је био потврда да је реч о изванредном препису ресавских преводника чији је рад био цењен све до краја XVII века.

Иако је постојала свега десетак година, до Деспотове смрти 1427. године, због огромног значаја који је имала и ван граница Србије,  остала је угледан споменик у историји наше културе.