Научни скуп у оквиру Дана српскога духовног преображења

Подручје Горње Ресаве, односно општине Деспотовац, једно је од оних места која вековима баштине културно и историјско наслеђе несумљивог националног значаја, али је оно временом перципирано и као део локалног обележја, локалне традиције и препознатљивости. Како садашњост никада није била и не може бити ослобођена прошлости, изузетно је повољна околност да људе за прошлост вежу битна и баштињења вредна дела и личности. Управо је то веза између Деспотовца и историје српског народа која се у првој половини 15. века одвијала и градила на подручју, које данас називамо општина Деспотовац. Све оно што је сачувала историја, али и предања, митови и народно сећање, везано за време владавине деспота Стефана Лазаревића, обавезујуће је по потоње нараштаје.

Вођени управо овим идејама, одређени круг људи у Деспотовцу, али и ван њега, почетком деведесетих година 20. века долази на идеју да покрене манифестацију великог имена и великих циљева – Дане српскога духовног преображења.
Први Дани српскога духовног преображења одржани су, сада већ давне 1993. године и њихово трајање је настављено у континуитету. Са неколико изузетака, увек се одржавају од 19. до 28. августа и њихова ретроспектива у низу дугом 25 година доноси заиста задивљујући низ великих имена из света музике, позоришта, балета, књижевности, сликарства, филма…
Ипак, оно што Дане српскога духовног преображења чини посебним на мапи културних манифестација у Србији свакако је научни скуп који се одвија у оквиру манифестације. Још од самог почетка одржавања научних скупова, установљена је пракса да сваки скуп прати зборник радова, а зборник је увек бивао објављен у наредној години у односу на одржавање скупа и његово представљање одвија се у оквиру одржавања наредног научног скупа, те самим тим и у оквиру наредних Дана српскога духовног преображења. Издавач свих Зборника је Народна библиотека „Ресавска школа“ у Деспотовцу, а као други издавач ове вредне публикације од 2016. године потписује се и Институт за српски језик САНУ.
Први научни скуп, у то време округли сто, под називом „Ресавска школа и деспот Стефан Лазаревић” одржан је у Трпезарији манастира Манасија 28. 8.1993. године.
Од 1998. године научни скупови се одржавају у Народној библиотеци “Ресавска школа”.
Теме научних скупова углавном су се односиле на деспота Стефана Лазаревића и његову задужбину манастир Манасију, али и на област у којој се ова знаменита задужбина налази.
Од 2009. године стална тема научног скупа је „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности”.
До 2011. године главни и одговорни уредни био је академик Мирослав Пантић, а од 2011. године ту дужност преузима проф. др Гордана Јовановић.
У раду научних скупова учествовало је преко 150 аутора, међу њима је више од двадесет академика и дописних чланова академија, универзитетски профосори, сарадници водећих националних института из области језика, књижевности, историје, историје уметности…
На скуповима је учествовао и већи број научника из иностранства, док је и редакција Зборника међународног карактера.
До сада је одржано двадесет научних скупова.

У Зборнику “Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности V”, издатом 2014. године, објављена је и рад „Библиографија научних скупова са Дана српскога духовног преображења, Деспотовац, 1993-2012. године“ чији је аутор мр Силвана Цакић.